Roditelji širom sveta su u konstantnoj potrazi za zdravim sportskim aktivnostima za svoju decu. Dragi roditelji, da li ste ikad razmišljali o irskom plesu? Ne samo da će vaša deca biti fizički aktivna (i te kako), već će naučiti šta znači timski duh, upoznati nove drugare i irsku kulturu. 

Beogradska trupa irskog plesa Erin’s Fiddle je dečije grupe uvela daleke 2009. godine. Pre skoro 10 godina, treneri Erin’s Fiddle su odlučili da se upuste u ovaj nimalo lak zadatak. Prema rečima trenera i koreografa Ane Kotevski, pre samog upisa i oformljavanja dečije grupe konsultovali su se sa kolegama sa drugih plesova, ponekim psihologom i profesorima. Rad sa decom zahteva potpuno drugačiji tempo rada i pristup, objašnjava Ana.

Dešava se da nam dođu deca koja su mala i još uvek ne znaju baš šta je levo šta je desno, šta su kukovi a šta znači kada je nešto paralelno. Tek tada shvatiš koliko moraš pažnje da im posvetiš i do kojih detalja da ideš sa objašnjavanjem. U početku smo možda sve radili nekako obazrivije, osluškivali, posmatrali, učili, možda i više nego oni od nas. Vremenom smo shvatili neke šablone ponašanja, principe prema kojima uče, kada im i zašto opada pažnja, kako se nositi sa time i kada ih i na koji način ,,kazniti" ako preteraju. A deca su, naravno da preteraju, to im je posao, istražuju granice svega! Što su duže sa nama lepše se družimo, lakše radimo, upoznajemo se i mislim da se stvarno grade lepi odnosi.’’ 

Danas u našoj trupi postoje 4 dečije grupe sa preko 20 mališana. Neki treniraju po 6-7 godina, neki su počeli pre samo 5 meseci, a od februara ove godine smo upisali i nove fidlovce – upis je i dalje u toku. Iako različitih uzrasta (od 7 go 17 godina), svi se međusobno druže i podržavaju. 

Najbolje smo drugarice iako se znamo jako kratko, najveća podrška, kao sestre smo’’ – kaže petnasestogodišnja Ana koja se irskim plesom bavi tek 5 meseci.

O svemu se sporazumevamo’’ – dodaje Kaća kroz smeh koja je kod nas u trupi već 4 godine, a za koji mesec puni 17 godina.

Mi smo jedna ekipa, nerazdvojne smo’’  – kaže Natalija, sedamnaestogodišnjakinja koja je irski ples krenula da trenira pre 4 godine kao i Kaća, Anja i Danica. Uz to dodaje i: Dobri su i mali.’’ – misleći na naše najmlađe plesače kao što su Gala, Hana, Nađa, Jana koje su tek krenule u osvnovnu školu.

 

Irski ples – ono sa cipelicama

U Beogradu postoji mali broj školi irskog plesa i ljudi su, uglavnom, neupućeni kako sam ples izgleda i šta podrazumeva. Jedan od najčešćih komentara je: Jao, to beše ono sa cipelicama’’. Pa onako – i jeste i nije. Irski ples je mnogo više od toga, ali više o tome možete pročitati u našim drugim tekstovima.

Pitali smo naše male fidlovce kako su se oni upoznali sa irskim plesom i zašto baš onaj ples sa cipelicama’’:

 

Anja (15 godina): Drugarica je trenirala neki ples (ne irski) pa sam se i ja zaintersovala, potražila na Internetu i eto’’ – i eto, Anja je sa nama već 5 godina.

Lena (13 godina): Mnogo mi se sviđa irski ples. Pre sam trenirala odbojku i druge plesove ali mi nije bilo toliko zanimljivo. Obožavam irski ples i treninge.’’

Gala (8 godina): Kada sam imala 2 godine tata mi je puštao Lord of the Dance na internetu i od tada sam htela da treniram irski ples. Tri godine smo pokušavali da nađemo školu irskog plesa.’’

Nikica (13 godina): Čula sam za irski preko Staše (drugarica sa plesa).’’ 

 

Kao i svi ostali treninzi, i dečiji treninzi imaju standardnu strukturu koja se sastoji od: 

1. zagrevanja, 

2. vežbica i plesova u baletankama (soft plesovi), 

3. vežbica i plesova u cipelicama (hard shoes) i 

4. istezanja. 

 

 

Milena Jovanović, koreograf i trener, po struci diplomirani teoretičar umetnosti i asistent na Univerzitetu u Kragujevcu, koja već 7 godina drži dečije treninge, kaže da je najteži sam početak rada sa novom dečijom grupom, postaviti sve, rasklimatati ih. To sve zahteva naporan rad i mnogo priče. Nekad je potrebno i malo mašte ne bi li osmislio zanimljive, a opet korisne vežbice za decu. Upravo iz tog razloga, Milena je uvela dečije igre poput ledenog čike ili šugice u vežbe zagrevanja, kao i nagrade u obliku stikera i pečata. Pored toga, tu je i famozni irski poligon’’ koji obuhvata i vežbe snage i koordinaciju, a koji deca obožavaju. 

Izmišljam i ja i oni, da bude zabavno. Al ne ni previše, onda se gubi koncept, previše se opuste’’ – dodaje Milena.

 

Milena nam još otkriva i da joj trenutno više prija rad sa decom nego odraslima:

Vezala sam se za njih, prijaju mi njihove šale. U početku mi je ozbiljnost odraslih odgovarala. Sa decom uvek ima nekih dogodovština, izvala. U pedagoškom smislu me inspirišu.’’ 

 

Milena se osvrnula i na rad sa adolescentima: 

U početku su adolescenti najgora kategorija, činilo se. Borba protiv autoriteta. Međutim, sada se već znamo, sad su mi kao mlađe sestre.’’ 

 

Stoga ni ne čudi što je naši mladi plesači toliko ’gotive’. 

Sve se jednosglasno slažu da je Ana nije toliko stroga, ali Milena jeste pomalo, ali sa razlogom. 

Malo smo nemirni nekad, one imaju dobre živce.’’ – iskreni su naši najmlađi plesači.

 

Pitali smo naše male fidlovce i šta najviše vole na treninzima (a šta ne baš toliko):

Kaća: Najinteresantniji deo treninga je kada vežbamo takmičarske plesove, kao i hard koreografije za koncert (koreografije u cipelicama)’’

Gala: Najzanimljivije mi je spremanje koreografija za predstavu’’ – dodaje jedna od najmlađih plesača misleći na predstavu koja je održana prvi put u decembru prošle godine i koju ćete imati opet priliku da gledate ubrzo.

Staša (12 godina): Ja volim mnogo irski ples, volim takmičenja. Najbolji deo treninga mi je isprobavanje koreografija za koncert.’’

Sofija (12 godina): Najviše volim plesove u baletankama, a najteže mi u je kad igramo u cipelicama – izađu mi žuljevi. Nemam svoje cipelice pa pozajmljujem. Trenirala sam plivanje ali to mi se nije dopalo.’’

Ana: Cipelice volim jer se čuju, al što više treniram više volim baletanke. Kad igram u baletankama kao da letim, sviđa mi se taj osećaj.’’

 

Kada smo ih upitali da li je irski ples težak, jednosglasno smo dobili odgovor: 

Ne, mada je malo naporno kad se vratimo na treninge posle letnjeg raspusta.’’

 

Škola i irski ples

Irski ples, nažalost, nije tako popularan u Srbiji (prvenstveno među dečacima). Upravo ta originalnost i retkost utiče da ljudi nikako nisu indiferentni prema njemu. Većina naših malih plesača ima dobra iskustva i njihovi prijatelji, rodbina, poznanici i profesori su uglavnom oduševljeni kad čuju da se bave upravo irskim plesom. Međutim, tu je i druga strana medalje. Nekolicina naših mladih plesača se susreće sa izazovima u pogledu ruganja. Ali to ih nikako ne sprečava da nastave da se bave irskim plesom koji, prema njihovim rečima, obožavaju i jedva čekaju sledeći trening. Uostalom, kako i sami tvrde, društvo na treninzima im nekad mnogo više prija od školskih drugara.

 

Na pitanje Šta kažu drugari kad im kažete da trenirate irski ples’’, mali fidlovci odgovaraju:

Nikica: Vau!’’

Kaća: Možeš da odigraš nešto, aj mi pokažeš neki korak?’’

Petra: Prestani da skačeš i lupkaš.’’

Gala: Teraju me da ih učim korake.’’

Staša: Moji drugari ne vole irski, niko to ne trenira.’’

Natalija: Profesorka se naljutila što je nisam zvala na koncert. Svi profesori su oduševljeni što treniram irski ples.’’

Ana: Pokaži mi nešto, vau, to je super! Drugi misle da je to preteško. Baš si ti teške cipelice, možeš da ubiješ nekog njima.’’

 

Pitali smo i naše fidlovce kako uspevaju da uklope školske obaveze i treninge. S obzirom da je priprema koncerta Gusarska bajka’’ uveliko u toku (a koji je prvi put prikazan beogradskoj publici u decembru 2017, više o tome na linku) i da su treninzi češći uoči priprema, oni kažu:

Petra (13 godina): Za sad stižem sve da obavim. Ples je hobi, škola jeste na prvom mestu, ali ako se organizuješ dobro, sve možeš da postigneš.’’

Natalija: Zbog škole ume da bude naporno, ali na kraju se izbalansira. Mogu da kažem da mi ne smeta. Na treninzima uživam, oni su mi izduvni ventil, koliko god da se iznerviram, dođem ovde i sve je super.’’

 

I treneri su svesni da deca pored treninga i škole, imaju dosta drugih obaveza, pa i hobija. Dva treninga nedeljno su optimalna kako bi naši mladi plesači ostali u formi, a opet imali dovoljno vremena da se posvete i svojim školskim ali i vannastavnim aktivnostima. 

Ana Kotevski (trener i koreograf): Žao mi je nekad što znam da imaju mnogo obaveza pored plesa i pored škole, pa izostaju ili na kraju moraju i da odustanu od treninga, ali se nadam da im, ako ništa, taj period u Erin’s Fiddle ostane u lepom sećanju.’’

 

Dođite svi na irski ples!

Mnoga deca su pored nas rasla i razvijala se, i psihički i fizički. Bili smo uvek tu da ih saslušamo, posavetujemo, zagrlimo... i opomenemo da isprave leđa! Stvarno vidno popravljaju držanje što je bitno ne samo za ples već i za zdravlje i život.’’ – kaže Ana.

Nadamo se da smo vam ovim tekstom koliko-toliko približili čari irskog plesa za decu i da ćete nam se uskoro pridružiti. Ako ne na treninzima, onda makar na nastupima i koncertima.

Za kraj, naši treneri i deca vam poručuju:

 

,,Dođite svi na irski ples!’’

 

 

Ana Kotevski  +381 63 615 880 / E-mail: erinsfiddle@gmail.com

            

© 2015 Erin's Fiddle